Površinski gledano, obavljanje testa opterecenja na traci kako bi se utvrdilo da li postoji neki poremecaj srca izgleda kao dobra ideja. Sasvim je moguce da se odredjeni srcani simptomi mogu pojaviti kada je telo pod stresom. I mada tu postoji odredjeni nivo rizika stavljanja coveka sa srcanim problemom na traku, najbolje bi bilo da se to radi pod nadzorom doktora koji može preduzeti odredjene korake u slucaju da se dese neke komplikacije. Da, sve do 1984 cinilo se kao normalno i vredno rizika da se radi test opterecenja kako bi se utvrdilo da li imate neke srcane poremecaje. Onda je Jim Fixx umro.

1977 Fixx-ova knjiga, The Complete Book of Running, provela je 11 nedelja na listi kao bestseler i prodala se u preko milion kopija. Fixx je praktikovao ono o cemu je i propovedao, cak i do te mere da se takmicio u maratonima. U svakom slucaju, 20 jula 1984, Fixx je umro od srcanog udara nakon svog dnevnog trcanja; imao je 52 godine. Kontroverze koje su okruživale njegovu smrt pocele su kada je autopsija pronašla da je jedna Fixx-ova koronarna arterija bila 95 procenata zacepljena masnim naslagama (ateroskleroza), druga je bila zacepljena 85 posto i još jedna 70 procenata.

Fixx-ova smrt bila je znak za budjenje za zajednicu trkaca, jer jedna od njihovih kljucnih tacaka njihove pasije bila je da trcanje može spreciti srcane udare. Zapravo, na medicinskoj konferenciji 1977 koja je sponzorisana od strane New York Academy of Science, Dr. Tom Bassler tvrdio je da ako možete trcati maraton, ne morate brinuti o aterosklerozi. To je upotpunio objavljenim listom iz oktrobra 1977  Animals of the New York Academy of Sciences u kojem kaže da nije bilo prijavljenih slucajeva umiranja maratonskih trkaca zbog ateroskleroze.

Bassler-ovi komentari izazvali su pažnju na globalnom nivou i bili su prihvaceni od strane saveza trkaca, ali jednostavno nisu bili istiniti. Zapravo, na istoj konferenciji 1977 godine na kojoj je Bassler govorio, Tim Noakes, doktor iz Južne Afrike, prezentovao je cetiri slucaja iz studije o maratonskim trkacima koji su umrli usled bolesti koronarnih arterija. Nažalost, Noakes-ova prezentacija je bila relativno previdjena (s obrzirom da je bila sedam godina pre smrti Jim Fixx-a), ali kardiolog Henry A.Solomon ce uspeti da stvori promeni modul našeg vidjenja srcanih bolesti.

Mit o Aerobiku                                                                                                                                             Dr. Solomon, autor The Exercise Myth: A New Approach to Health and Fitness (1983, Harcourt Brace Jovanovic), izazvao je pažnju fitnes društva i nacionalih medija kada je rekao, „Kardiovaskularno zdravlje se odnosi na odsustvo srcanih bolesti i krvnih sudova, a ne sposobnosti pojedinca da uradi odredjeni obim fizickog posla. Vaše celokupno srcano zdravlje utvrdjeno je samim stanjem razlicitih srcanih struktura, ukljucujuci srcani mišic, ventile, specijalna srcana tkiva koja nose elektricne impulse, kao i koronarne arterije.“ Sa ovim je Solomon tek poceo.

U zimu 1995 godine za Nutrition Health Review pregled, Solomona su pitali o vrednosti testa opterecenja. On je odgovorio da je to bio nesavršen test za utvrdjivanje ili odbacivanje srcanih bolesti jer koronarne srcane bolesti nisu bolesti performansi. „Test opterecenja ne detektuje uvek koronarne srcane bolesti, i normalan rezultat nije tvrd dokaz odsutnosti koronarne bolesti,“ kaže Solomon. „Možete imati srce koje ce izdržati test opterecenja sa letecim bojama ali i sa koronarnim arterijama koje su vec sužene masnim naslagama“ (Kao što je bio slucaj sa Jim Fixx-om). Ima toga još.
Solomon kaže da je drugi problem sa testom opterecenja bio taj da je imao znacajne probleme u tacnosti. U grešci zvanoj lažno pozitivan, pacijent koji je perfektno zdrav sazna da nešto nije uredu; sa druge strane, lažno negativan, koronarna bolest je zapravo prisutna ali test nije detektovao probleme. U ovakim slucajevima, jedina vrednost testa opterecenja bila je finansijska korist koju su imali doktori koji su izvodili testiranja. Da, postojao je odredjeni „Trouble in River City,“ ali u pomoc je došao Dr. Kenneth Cooper, koji je utvrdio svrhu aerobicnog treniranja i postao poznat kao „Otac Aerobika.“

Kao odgovor Fixx-ovoj smrti i rastucim sumnjama o njegovoj omiljenoj razonodi, Cooper je objavio Trcanje Bez Straha: Kako Smanjiti Rizik od Srcanog Udara i Iznenadne Smrt za Vreme Aerobicnog Vežbanja (1985, M Evans&Co.). Tu je Cooper prezentovao argument da je bilo dosta faktora koji su doprineli Fixx-ovoj smrti, ukljucujuci i cistu genetiku (Fixx-ov otac je umro u 43 godini) kao i to da je bio gojazan i da je bio pušac. Jedna od Cooper-ovih poenti bila je da su koristi od trcanja možda produžila Fixx-ov život. I iako je Cooper priznao nedostatke testa opterecenja, on ga idalje smatra važnim dijagnostickim alatom. U svakom slucaju, Cooper je naglasio da se i drugi rizicni faktori moraju uzeti u obzir. Evo njegove liste top 10 rizicnih faktora:

1.    Porodicna istorija i naslednost
2.    Stresan život i licnost
3.    Visok krvni pritisak, ili hipertenzija
4.    Povišen holesterol i trigliceridi
5.    Dijabetes ili povišeni nivoi šecera
6.    Ishrana bogata mastima i holesterolom
7.    Neaktivnost i sedentaran nacin života
8.    Pušenje cigareta
9.    Gojaznost
10.    Nenormalno miran elektrokardiogram

Zanimljivo, odsustvo aerobnog vežbanja nije navedeno u Cooper-ovoj top 10 listi kao marker za srcane bolesti. I uprkos njegovom ranijem entuzijazmu za dugim trcanjem, on je preradio svoj komentar tako što je rekao ako trcite više od 15 milja nedeljno, „vi trcite iz drugih razloga koji nisu vezani za fitnes.“
Cinjenica je da se, bilo koje koristi aerobnog vežbanja takodje mogu dobiti i iz treniranja tegovima, iako se pojavile sumnje medju aerobik savezom. Za istraživanje iz ove oblasti, uputicu Vas na izdate radove sportskih naucnika kao što su Dr. Steven Fleck, Dr. William Kraemer i Dr. Michael Stone. U svakom slucaju, što se tice maratonskog trcenja, biti u mogucnosti da dobro radite u teretani ne nudi Vam specijalnu zaštitu protiv ateroskleroze. Slucaj u tacki: Don „Trbosek“ Ross.

Ross, bivši mister America, bio je jedan od mojih omiljenih spisatelja o bodibildingu. Umro je 1995 godine u 49 godini života. Kao i kod Fixx-a, Ross-ove arterije su bile zacepljene i vežbao je puno pre smrti. Njegova autopsija ukazala je da je jedna njegova arterija bila 100 posto zacepljena, druga 80 i treca 75 procenata. Kao i kod Fixx-a, Ros je imao porodicnu istoriju srcane bolesti.

Novi Standard u Prevenciji Srcanih Bolesti                                           

Od objavljivanja Running Withouth Fear (Trcite bez straha), nauka u oblasti kardiologije je znacajno napredovala. Najkompletniju listu rizicnih faktora srcanih bolesti koju sam ja video, napravio je moj kolega Dr. Mark Houston, direktor instituta za hipertenziju u Nešvilu, Tenesi. Houston veruje da postoji više od hiljadu rizicnih faktora nastajanja koronarnih srcanih bolesti. Evo njegovih top 20:

1.    Endotelijalna disfunkcija
2.    Povecan oksidativni stres i/ili oksidativna odbrana
3.    Dyslipidemia   
4.    Povecan HS-CRP i zapaljenje
5.    Povišen homocysteine
6.    Hipertenzija (povišen krvni pritisak)
7.    Godine
8.    Genetika
9.    Kalsifikacija (okoštavanje) koja se vidi na snimku srca
10.    Hormonalni nedostatak kod muškaraca i kod žena
11.    Dijabetes mellitus, hiperglikemija i povišeni nivoi insulina
12.    Hipotiroidizam
13.    Otrovnost teških metala
14.    Manjak vežbanja
15.    Manjak sna
16.    Slabi nivoi vitamina K i D
17.    Hipertrofija leve komore
18.    Microalbuminuria i/ili bolest bubrega
19.    Gojaznost
20.    Pušenje

Cak i ako lekar dobije obimnu porodicnu istoriju bolesti, relativno se par od ovih markera za srcane bolesti mogu videti na obicnom pregledu, neophodno je obimno laboratorijsko testiranje. Zbog toga sam ja zatražio usluge Dr. Mark-a Schauss-a, koji je pomogao razvoj Poliquin Performance sistema najnaprednijeg laboratorijskog testiranja procene zdravlja na tržištu – zajedno za edukativnim programom koji pomaže procenjivanje rezultata testiranja. Bio-Clarity™ procena zdravlja je obiman izveštaj koji pruža vredne informacije o brojnim markerima povezanim sa srcanim bolestima.
 

 Odgovor na pitanje „Da li vam je potreban test opterecenja?“ jeste da je najbolje da se smatra kao drugi dijagnosticki alat, ali kao alat koji ima znacajno visok rizik da pruži lažne informacije. Naravno, vi trebate da se konsultujete sa vašim lekarom pre nego što doneste bilo koju odluku vezanu za to da li cete da ucestvujete u bilo kojem testiranju srca ili necete.

Vežbanje je važno radi održavanja visokog kvaliteta života, ali ne može prevladati efekte slabe ishrane, prekomernog stresa i poroka kao što su droga, pušenje i konzumiranje alkohola. I iako ne možete birati svoje roditelje, definitivno možete iskoristiti porodicnu istoriju bolesti kako bi bolje napravili vaš akcioni plan za produživanje života. To nece biti tako jednostavno kao što je trcanje na traci.