U delu 1 ove serije od 4-dela, otkrili smo da su simptomi starenja povezani sa dva glavna uzroka: podela celija – što se više celija deli, još je brže starenje – i nagomilano oštecenje na celijama. Nastavljajuci naše istraživanje uslova koji pokrecu ova dva uzroka, ovaj clanak se osvrce na negativna dejstva insulina.
Glavna uloga insulina je godinama bila posmatrana kao skladištenje viška hranljivih materija. Medjutim, njegova druga uloga se sada prepoznaje, insulin utice na životni vek jer se cesto prepoznaje kao akcelerator starenja. Ovo potice delimicno od jedne “oznake životnog veka” uobicajene za razlicite studije radjene na stogodišnjacima: insulinska osetljivost.
Ovo nije iznenadjujuce kada razmotrite koliko je mocan insulin. On utice na druge hormone, kao što je smanjivanje nivoa hormona rasta i katabolicki glukagon. On utice na mnoge telesne sisteme, kao što su holesterol i proizvodnja triglicerida, i stimulacija simpatetickog nervnog sistema (posledica,arterijski spazam a to objašnjava zbog cega se srcani napadi 2-3 puta cešce javljaju nakon obroka sa velikom kolicinom ugljenih hidrata). Njegov uticaj na starenje ni u kom slucaju ne može biti prenaglašen.
Pogledajmo dva glavna razloga za ovo: insulinska otpornost i podela celije.
Podela celije
Kao mitogenicki hormon, insulin izaziva celijsku proliferaciju i podelu, što dovodi do jednog od glavnih bolesti starenja: kancer. Istraživanja su potvrdila jaku povezanost izmedju podele celije i kancera debelog creva, na primer.
Okvirno kod 22.8% smrtnih slucajeva, kancer je jedan od prva tri najcešca uzroka smrti u industrijskim zemljama, prema Vitalnom nacionalnom statistickom izveštaju (oktobar 2004), iz americkog Ministarstva zdravlja i ljudskih usluga. Medjutim, iako su najcešci uzrok kardiovaskularne bolesti, ako pogledamo samo na smrti u dobi ispod 85 godina, kancer ima vodece mesto.
Insulinska otpornost
Višak insulina ubrzava starenje kroz promociju insulinske otpornosti.
Celije razvijaju insulinsku otpornost da zaštite sebe od toksicnih efekata visokih nivoa insulina. Insulinska otpornost pocinje sa jetrom i mišicnim celijama, znaci da su ove celije manje sposobne da prihvate insulin i šecer, terajuci šecer u masne celije i tako uvecavajuci telesnu težinu. (Cetrdeset procenata dijetetskih ugljenih hidrata su pretvoreni u mast kod normalne osobe; ovaj procenat se ocekuje da bude mnogo veci za nekoga ko je insulinski rezistentan.) Kada sam masna celija postane rezistentna, nivo šecera u krvi se podigne, podsticuci pankreas da reaguje sa vecom produkcijom insulina. Ovo je poznato kao hiperinsulinemija. Insulinska otpornost i hiperinsulinemija su povezani sa sindromom X i dijabetesom.
Insulinska rezistencija ima dalekosežne posledice na zdravlje. Razmotrite primer zacaranog kruga magnezijumske deficijencije i insulinske rezistentnosti. Magnezijum je neophodan za proizvodnju i delvoanje insulina, pa tako svako povecanje insulina smanji kolicinu magnezijuma u telu. Medjutim, insulinska rezistencija blokira skladištenje magnezijuma dok u isto vreme uzrokuje hiperinsulinemiju, i tako potreba za magnezijumom raste dok se smanjuju zalihe. Tokom vremena, postajemo deficijentni sa magnezijumom, koji samo služi da poveca insulinsku otpornost. Magnezijum opušta mišice a njegova deficijencija steže krvne sudove, sprecavajuci glukozu i postizanje insulinske rezistencije.
Povecan krvni pritisak kao rezultat niskih nivoa magnezijuma takodje povecava rizik srcanih bolesti. A pošto je unutarcelijski magnezijum esencijalan za sve reakcije u kojima se stvara energija u celijama, deficijencija magnezijuma smanjuje nivo enrgije.
Potraga za znacima
Kako da znate da ste insulinski rezistentni? Pored cinjenice da je insulinska rezistencija veoma raširena i da se povecava sa godinama i pri svakom izlaganju na insulinu, insulinska rezistencija ima sledece efekte: cini ljude da se osecaju umornim; izaziva moždanu maglu koja smanjuje koncentraciju, secanje i kreativnost; ona izaziva šecer ili kofeinsku želju; povecava telesnu težinu; povecava krvni pritisak – hipertenzivni ljudi su uobicajeno otporni na insulin; a aktivira se depresija kao rezultat prirodnog “depresivnog” efekta ugljenih hidrata.
Kao konacna zanimljiva napomena u vezi insulinske rezistencije: neki naucnici veruju odredjivanje insulinske rezistencije pocinje u tacki fetalne oplodnje. I nadalje, ako trudna žena ima ishranu sa visokom kolicinom ugljenih hidratata, ona povecava insulinsku rezistenciju svog fetusa, posebno ako je žensko.
Da biste saznali kako se razvija oksidacija i glikacija i kako one uticu na proces starenja, molimo vas da budete spremni za deo 3 našeg serija o anti-starenju.
Ana Kukhta jee specijalista za trening i fitnes u menopauzi. Ona se nalazi u Londonu, Engleska, i možete je kontaktirati preko Bernhardt@Amarantos-Fitness.com Ovo je njena mejl adresa zašticena od spamova, i treba vam JavaScript da biste mogli da ga pogledate. Trenutno kompletira svoj sertifikat nivo 2 PICP.